Пушић – који се определио за историјски приступ и уважио историчност значења урбане цивилизације – предочио је да историјске анализе показују да интензитет и карактер развоја града нису линеарни. Да је то тако, аутор ће потврдити и преиспитивањем урбаног симболизма, а нарочито увидом у изградњу и трошење симболичко-метафоричких образаца градотворности."Љубинко Пушић је написао значајну књигу о умећу "читања града". Пошло му је за руком, као ретко коме у друштвеној науци, да сложена теоријска питања каже једноставно, писмено и уверљиво. То није безначајно кад се зна да је настојао да успостави дијалог између социолога и урбаниста; трудио се да сагради мостове између урбанолоског и социолоског искуства. Тај сусрет открио је плодотворност научне узајамности и теоријске отворености“.
Ратко Божовић, "Борба"
