Опис књиге
Нема наравно, ни једне озбиљније књиге (студије, монографије и друго) из историје домаће модерне/савремене уметности за коју се, начелно говорећи, не може реци да је корисна, добродошла, неопходна и слично, на то се заиста са пуним правом може и треба рећи за књигу Луминокинетика београдског уметника старије или средње/старије генерације Коломана Новака (1933), заправо монографији о опусу овог аутора попраћену уводним есејима М. Суваковића. То тврдимо пре свега зато јер је Новаков дугогодишњи уметнички рад, као у мало којем другом случају, због низа разлога досад остао/опстао готово на ивици материјалног одржања, чак и на самом рубу историјског заборава. Наиме, многи његови кључни објекти инсталације и амбијенти током времена физички су нестали, неки су размонтирни, неки сасвим уништени, неки пак дефинитивно остали у другим срединама (највише у Бечу где је Новак радио између 1966-71), а ни укупни статус његове уметности никада није био довољно чврсто, колико то стварно заслужује, уграђен у београдску уметничку сцену као матичну сцену његовог деловања. Но да се све то ипак не би десило најбоље ће послужити управо ова књига о Новаковом уметничком раду, где су сада сабрани и сачувани на једном месту, макар у виду скица, фотографија, биографских и библиографских података сви релевантни документи о Новаковом опусу, уз теоријску и историјско-уметничку интерпретацију уводног текста и уз списе једне критичке подршке која је Новков рад пратила током дугог раздобља између 1965-1997. године. У условима пак постмодернистичке реакције, уметност попут Новакове указује са као својеврсна модернистичка археологија , траг последње велике утопије у коју је уметност у ХХ веку поверовала. Усамљен у своме окружењу, непрекидно у тешкоћама оптималне реализације сопствених замисли, Новаку је преостало једино да истраје у својој опсесији играма светлости и покрета, и отуда су његови мобили, уместо да буду носиоци превратничких циљева, запрво чедне естетске направе које ипак прижељкују и заговарају свет сређенији и срећнији од онога у којему се затичу. У крајњој консеквенцији, то је сасвим довољно да се један уметник оствари, потруди у савремености и потврди за историју, а да бастако буде битно ће допринети управо ова књига као доказ о постојању једног опуса којега ни савременост нити историја уметности средине у којој је деловао више никако неће моћи да мимоиђу. Јеса Денегри, Дневник.
Издавач/Суиздавачи:
Издавачка кућа Прометеј
