Тема Стереотипи о граду, национализам и рат трага за одговором на питања о њиховом социјално-психолошком и политичком смислу, односно о њиховој идејној позадини и вези са физичким и духовним разарањем градова споља и изнутра. Одговор – да су стереотипи који томе воде увек са негативним предзнаком јесте можда очекиван, али свакако онеспокојавајући. Јер, резултати таквих стереотипа у времену које је сенку рата дубоко утиснуло у тле, показују се као темељна декомпозиција и "наших" и "њихових" градова. Једни градове руше споља, други изнутра. И поред свих страхота које из оваквог непрокламованог друштвеног концепта произлазе, Сретен Вујовић очевидно, и с много разлога, не може другачије него да град (поново) види као место где морају да се обликују цивилизацијска начела "искуства разлике". То је важан залог коначном одлагању праксе урбицида. Таква идеја не оставља место сумњи: Вујовић истинским разумевањем брани град највише што може један социолог. "Како је тачно да "бескућништво" настаје као резултат социјалног процеса осиромашења, у питању је par exellence релевантна урбано-социолошка тема којој се аутор више пута до сада и уз запажен ангажман, обраћао. Овде је она представљена двоструко: кроз појмовна и појавна разјашњења у односу на њихов регионални и културни значај и кроз неколико фрагмената о београдским бескућницима. У оба случаја ми сазнајемо како, до које мере и са којим друштвеним последицама се може рачунати у ситуацијама када један део градске популације нема "право" на достојанствено градоживљење. У времену "градова у сенци рата", великим приливом избеглица и њиховим притиском на градове, ова тема добија нову специфичну тежину.“
Љубинко Пушић, "Наша борба"
