Караказан

Циклуси, делови циклуса и песме, највећи познати из претходних и раних Крњевићевих збирки, сложени су тако да обликују својеврсну прицу . Почиње она уласком лирског субјекта у ненаклоњени му свет ( Помрачење , Посланице ономе који мисли да још није посао ) - у свет у коме нема ничег осим окретања, осим посртања, у коме ће бити изложен поновљивом и незаустављивом дејству сила деструкције, свеколикој рушевности и суму смрти који све нађаћава - а завршава се (вишеделна песма Успаванка за увијек ) свесћу да нам је управо такав свет досуђен и да се из њега нема куд. У бити невелик круг тема, ма колико фундаменталне оне биле, Крњевић напиње и шири историјским распоном који оне на нашем (и не само нашем) тлу нуде и множином типова песничког говора и исказа. Богдан А. Поповић, НИН Крњевиц је песник који ритам градова осеца дубоко у себи. Градови којима се бави у својој поезији, а реч је о Сарајеву, Београду, Берлину, Мадриду, постали су и тачке на песничкој карти Вука Крњевића које обележавају његов простор страха. Изразито урбани песник, он нимало случајно један од најбољих својих циклуса назива Сарајево у мојој крви . Као што је Пикасо видео Гернику , Крњевић је у својој песничкој имагинацији видео свој родни град, Сарајево, распет. На крајевима тог распећа налазе се четири симболичке и митске топографске тачке: Игман, Требевић, Грдоња и Јековаћ. На тим местима су некада Стари Словени, како нас подсећа Натко Нодило, приносили жртве. Песник је тако, као жртву, видео Сарајево у караказану - месту гдје се жртвује - месту тамном, трагичном, суровом. Колективни крик патњи и узаса тутњи кроз све слојеве Крњевићеве поезије. У његовом песништву је боја жртвоване крви често доведена у везу и са светлошцу сунца и са мраком ноћи. Она светли као вечито окце свјетлости у тами Караказана. Зарко Росуљ, Књижевне новине .

---

Издавач/Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј