Опис књиге
Изразито карактеран глумац, запажен у малим улогама (одиграо их је више од двеста у домаћим и копродукцијским филмовима и по броју једини се може такмичити са Батом Живојиновићем). Популарни Предраг Прежа Милинковић у књизи Сусрети сабрао је сећања на бројне филмске и политичке личности са којима се широм света упознао током 40 година дуге каријере фламенко играча и глумца. Испричао је епизоду коју је "одиграо" кад је његова прва књига већ била у штампи: Robert De Niro, 20. међународни филмски (фестивал у Москви, јул ове године: "Ноћни клуб "Утопија". Телохранитељ за шанком пију "Соса Солу". Де Ниро је сео у једну лозу. Девојка, Рускиња, одређује ко може и колико времена да разговара са великим глумцем. Сниматељи са тв камерама су спремни. Врата се закључавају. Интервју почиње у Тишина. Девојка прилази и пита ко сам. Реците, хоћу да га поздравим, глумац из Београда. Снимање, разговори, трају два сата и репортер "Гласа Америке" одлази. Остао сам последњи. Најзад, девојка дискретно показа да дођем. Кренуо сам лагано. Телохранитељ ме наглим покретом зауставио. Био сам на два - три метра од стола. Де Ниро је посматрао моју реакцију. Прилазим и кажем" "Није лако бити де Ниро" и он се смеје. Устао је поздрављамо се. Седам поред њега. "Само један минут", реце Рускиња. Он је само погледа. Мени каже: "Надам се да нећеш и ти постављати глупа питања?" Наравно, нећу се сликати са тобом, ни тражити твој аутограм. Свидео му се мој одговор. Подсећам га на његов боравак у Нишу, када је остао без динара. Помогла су му тада два студента, дали му и двадесет долара да настави пут према Скопљу. касније, када се вратио у Америку, изјавио је: "Када бих знао ко ми је помогао, узвратио бих сада стоструко." И да ли би сазнао? Ништа. Извадио сам из џепа "Clasic Light". Ово је из Ниша. За тебе. Пружио сам му целу кутију цигарета. Радо је узео. Било би добро да једног дана дођеш у Ниш. Можда ћеш сазнати нешто, ја те позивам. Рускиња је била бесна. Мој "минут" одавно је истекао. Он би још разговарао. Посли смо ка излазу. На улици је сијао црни мерцедес. Де Ниро се, у обручу својих ћувара, тешко пробијао кроз масу. Стао сам близу кола, са десне стране. Севали су блицеви. Телохранитељи су гурали, ударали, нису могли отворити врата кола. Довикнуо сам: "Роберт до виђења!" Чуо је. Окренуо се према мени и пружио руку. Телохранитељи су га убацили у кола, која су потом нагло јурнула, растурајуци масу. Видео сам само како лежи на задњем седишту. Није лако бити Де Ниро. НС Недељник
Издавач/Суиздавачи:
