Опис књиге
Београдско време се у овом роману Александра Петровића, мери бомбардовањима, међу временом које се, још живи и функционише. У свему се подразумева, и кад се не чује, крик усамљеног, изгубљеног човека. Везе Бронкса са Катанићевом улицом су, свакако показане и доказане. Петровић проноси свој Београд на свим меридијанима. Ради се, пре свега, о обновљеној мелодији. Све јатаган мале обновљене су овде за рачун спознаје о укупности, о драматичном тоталитету живота који не престаје, и коме краја нема. Има један наслов који напомиње управо ту изричито постмодернистичку опсесију градом: Две куће, четири генерала, моја баба и поход на Русију. Он, условљен опет погледом са оног прозорског видиковца у Немањиној улици, исто као реминисценција Андрићевих конзула усред Травника, итекако сугеришу вечити, спирални мементо свим освајачким походима. И толиким упарађеним, још неокрњеним кохортама смрти. Онај, опет, стравични мегалополис рушевина и беде, препознат ваљда у Бронксу, надноси се над наше хоризонте као последња опомена. Већ казна. Као и са Лагумом Светлане Велмар Јанковић, овом књигом добијамо витоперено и посве аутентично сазнање о понору Београда, и еуфорично уплетеног у своју друкчију помаму, и езотеричног, магичног, бескрајног, Београда је било. Др Драшко Ређеп. У књизи срећемо све оне који су нешто значили у животу Саше Петровића. То су Цигани, може се реци опсесивна инспирација и тема; њима је посвећен филм Скупљачи перја, а у овој књизи читав је један антрополошки есеј, Милош Црњански који је написао можда и најлепше стихове о Београду, Душан Матић, Вељко Булајић, па и сам Јосип Брозу. Верујем да би Александар Петровић, да којим случајем није кренуо путем филмске уметности, био изузетан књижевник. Нека вам то послужи и као најбоља препорука књиге Све моје љубави - слепи перископи. Томислав С. Нововић,
Издавач/Суиздавачи:
Издавачка кућа Прометеј
