Куће у којима смо живели

ВАСА ПАВКОВИЋ

КУЋЕ КОЈЕ ПАМТИМО. Прва књига коју препоручујемо вашој пажњије колекција од двадесетак прича Олге ОстојићБелчекоју под насловом „Куће у којима смо живели" објављује новосадски „Прометеј". Добро пронађени Башларов мото у којем су и речи: „Разна обитавалишта нашег живота се путем снова међусобно прожимају и чувају у себи блага некадашњих дана..." прецизно назначавају смисао ових интересантних проза. Свака од прича „покрива" један, најчешће нeјасан догађај, привлачан предмет или мистериозан лик из детињства главне јунакиње и њенс сестре. Живот је минуо, године прошле, а јунакиња прича Олге Остојић Белче реконструише давну eмпатију. Сестра је сад далеко, родитељи са друге стране пролазногживота, гeнерацијски другови се расули меридијанима, али се намеће сновидна

успомена на досељену породицу са болесним дечаком, на сестрин одлазак на игранку са пo пуларним младићем, на баштицу у дну једне од кућа у којима се живело давно у сенци (минулог) рата, под утиском утрнулог грађанског живота. Ненаметљиво, прустовски се испитује изгубљено врсме, деликатно и уз много укуса. Као и у романима: Смрт годишњег доба, Анина кожа, Дрво на ивици пустиње и Несаница, али и у колекцији прича Осветљени прозор, Олга Остојић Белча је племенит приповедач чија проза нас изнутра обасјава уметничком озбиљношћу.

Печат, бр.120, 25. јун 2010.