Милан Шипка

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Милан Шипка

          Рођен 7. октобра 1931. у Драгељима, Б. Градишка. Филозофски факултет (група за народни језик и књижевност, с руским језиком као Б предметом), завршио у Загребу, где је и докторирао с темом Језик Петра Кочића.

          Радио као професор сх. језика и филозофије у Гимназији Б. Нови (сада Нови Град) и Учитељској школи Бањалука (1956-1961), затим професор Више педагошке школе, касније Педагошке академије у Бањалуци (1966-1973), директор Института за језик и књижевност у Сарајеву (1973-1984), научни саветник у Институту за проучавање националних односа у Сарајеву (1984-1990), редовни професор Универзитета у Сарајеву – на Академији сценских умјетности и Педагошкој академији (1990-2002).

          Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту (у наставној 1994/1995. години) држао предавања из југославистичке социолингвистике, а с темама из те области гостовао и на универзитетима у Бечу, Познању (Пољска) и Новом Саду.

          Бави се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.

          Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика, а сам водио макропројекте: Правописна проблематика, Рјечник Кочићева језика, Школска терминологија и др. и тако стекао богато искуство у организацији научноистраживачког рада у лингвистици.

          Учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова, међу којима су у његовој организацији најзначајнији: Компјутерска обрада лингвистичких података (1977), Језик и национални односи (1984), Лингвистика и лингвистичке активности у Југославији (1985) и Језик и култура Рома (1986).

          Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника). Значајнија су му дела: књиге JEZIČKI SAVJETNIK (1975), ЈЕЗИК ПЕТРА КОЧИЋА (1987), KNJIŽEVNOJEZIČKA POLITIKA I JEZIČKA KULTURA – JEZIČKI SAVJETNIK 2 (1987), STANDARDNI JEZIK I NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI (1850-2000) – Dokumenti (2001) /претходо, електронски приређено издање за Интернет, под насловом: Standard Language in Bosnia and Herzegovina – in Standard Language Policy documents, Virtus, Praha 1998: RSS Digital Library, Publisher: Open Society Institute, Center for Publishing Development. Identifier: http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001051/,   затим КУЛТУРА ГОВОРА (¹2005, ²2006, ³2008 - проширено издање, ⁴2009 ), ЈЕЗИК И ПОЛИТИКА (¹2006, ²2009  - допуњено издање), ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, у коауторству с И. Клајном (¹2006, ²2007, ³2008 - попрваљено и допуњено издање, ⁴2008, ⁵2009 - иновирано и побољшано издање), СТРАНИ ИЗРАЗИ И ИЗРЕКЕ, такође у коауторству с И. Клајном (¹2007, ²2008, ³2009), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 1 (2008), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 2 (2009), ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА - СА ПРАВОПИСНО-ГРАМАТИЧКИЧИМ САВЕТНИКОМ (2009), те популарнонаучна издања: ПРИЧЕ О РЕЧИМА (¹1977, ²1979, ³1981, ⁴1982, ⁵1989, ⁶1998, ⁷2007, ⁸2008, ⁹2009), ЗАНИМЉИВА ГРАМАТИКА (¹1981, ²1999, ³2007, ⁴2008, ⁵2009), ЗАШТО СЕ КАЖЕ? (¹1998, ²1998, ³2007, ⁴2008, ⁵2009). Уз ову серију, укључујући и Клајнову књигу ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ, израдио је и методички приручник за наставнике ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА У ШКОЛИ (¹2000, ²2007, ³2008,  ⁴2009 - проширено издање). Објављене важније студије: METODOLOŠKA OSNOVA ZA IZRADU UDŽBENIKA NAŠEG JEZIKA U OSNOVNIM ŠKOLAMA – у књизи Savremeni udžbenik i problemi rada na njemu, Stalna konferencija jugoslovenskih izdavača udžbenika, Beograd, 1970: 211-226; УПОТРЕБА ВЕЛИКИХ И МАЛИХ СЛОВА, Рaдови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сaрајеву, књ. V, 1978: 9-76.

          Био је главни и одговорни уредник часописа Прилози настави српскохрвтског језика и књижевности (Бањалука), Радови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сарајеву (књиге I-VII), Посебна издања Института (четири књиге), Монографије (једна књига), библиотека Приручници („Школски рјечник терминолошких вишеструкости“) и др.

          Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.