09. januar 2012.
БЕОГРАД – Да је српски језик, између осталог, богат псовкама и речима које излазе из књижевног контекста, одавно је познато, а ипак у модерној домаћој лингвистици дуго није било званичног зборника који би се позабавио и оваквим речима и изразима, иако они, без обзира на све, чине део свакодневице сваког од нас. Пре шест година, наш угледни лингвиста Данко Шипка, иначе професор на Универзитету у Аризони, објавио је прво издање „Речника опсцених речи и израза“, које је убрзо привукло пажњу стручне јавности, али и свих оних којима је ова тема занимљива и провокативна. Током прошле године, у издању „Прометеја“ из Новог Сада појавило се ново издање овог специфичног речника, који садржи око 3.000 опсцених речи, а на крају и поглавље у коме је наведена њихова вишеструка примена.
Уредник новог издања „Речника опсцених речи и израза“ Зоран Колунџија појаву овог зборника види као значајну за српску културу и лингвистику, и напомиње да је у поплави псовки у свакодневном животу било потребно реиздање књиге које опсцене речи посматра са социо-лингвистичке стране.
- Данко Шипка, иначе син једног од наших највећих лингвиста Милана Шипке, десетак година је вршио истраживања везана за скупљање и класификовање речи из српског језика које спадају у опсцене и овај зборник несумњиво има велику научну вредност и основу. И реиздање, које се појавило пре неколико месеци, изазвало је велико интересовање посетилаца међународног Сајма књига, а приметили смо да је сама тематика врло интригантна, не само за лингвисте, већ и за све друштвене слојеве. Чињеница је да су псовке данас ушле у најширу употребу, има их у готово сваком домаћем филму и телевизијској серији, али оно што мени лично смета је не то што оне постоје, већ што се користе без икакве оправданости, и што се у јавности убацују тек да би биле присутне – каже Колунџија.
Лингвиста и професор српског језика и књижевности Милена Ивковић за Шипкин „Речник опсцених речи“ каже да је један лингвистички потребан, али и храбар пројекат.
- Имала сам прилике да се на промоцији овог издања сусретнем и са коментарима неких мојих колега, које су се отворено питале: „Чему оваква једна књига?“ и да ли се тиме популаришу скаредне речи и вулгарности. Интересантно, а за мене лично и понижавајуће јесте да су се готово исти овакви коментари могли чути и када је Вук Караџић народне псовке и опсцене изразе уврстио у прво издање свог „Српског рјечника“ из 1818. године, а песме из збирке „Црвен бан“, које је сакупио још у првој половини 19. века, светло дана су угледале тек 120 година касније, у издању „Просвете“, и та збирка је одмах постала хит. Морамо да схватимо да су и псовке, масни вицеви, разни ласцивни називи и изрази део нашег језика и да су Срби псовали одувек. Наравно да нико не сматра да псовке треба јавно употребљавати, али њих има свуда око нас. Оне неће никада нестати и зато је потребан зборник таквих речи и израза. Када неко прочита књигу професора Шипке, не може да се не запита због чега Италијани псују „лошу годину“ а швајцарци „купус који ће да обрсте лептири“, док су Србима уобичајене псовке о Сунцу, хлебу, сестри, сину и мајци, највећим светињама у једном друштву – каже професорка Ивковић.
Поред речника опсцених речи, које живе у народу све ове векове, књига „Речник опсцених речи и израза“ Данка Шипке садржи и велики списак псовки и бројне „масне вицеве“.
С. Миловановић
Опсцене речи и значења