Правописни речник српског језика - Новости

Култура - Д. Богутовић

КУЛТУРА

„ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА“ – ЈЕЗИЧКИ САВЕТНИК НА 1600 СТРАНИЦАИ СТО ХИЉАДА РЕЧИ

Пиши и говори правилно

Д. Богутовић

Капитално лингвистичко дело отклониће дилеме
 које до сада нису могле да се реше

У ПОСЛЕДЊИХ неколико година новосадска издавачка кућа „Прометеј“ посветила је посебну пажњу језичкој култури, објавивши низ запажених дела, која су освојила симпатије широке публике и стручне јавности. „Велики речник страних речи и израза“ Ивана Клајна и др Милана Шипке доживео је неколико издања, као и још седам књига истих аутора, који популаришу језичку културу. Управо је објављен „Руско-српски речник“ др Богољуба Станковића и „Речник религијских појмова“ др Ивана Цвитковића, а у припреми је и до краја године ће изаћи ново капитално лингвистичко издање: „Правописни речник српског језика“ Милана Шипке (чији је супервизор академик Иван Клајн), на 1.600 страница и са 100.000 обрађених речи.

– Овај „Правопис“ биће од драгоцене помоћи свима који при писању наилазе на дилеме које до сада нису могли да реше – каже Шипка. – Уз сваку реч и израз наћи ће како их треба писати, с бројчаним ознакама које ће их упутити на одговарајуће правописно или граматичко правило. Књига је више од правописног речника, због чега има и поднаслов „с правописно-граматичким саветником“, јер је у исто време и акценатски, а тиме и добрим делом ортоепски, па и граматички речник, али и језички саветник. Полазећи од чињенице да се српски стандардни језик употребљавао на веома широком подручју, у дијалекатски и национално различитим срединама, те да се због тога у њему јављају разноликости које су – без обзира на делимична подударања с другим сродним језичкимс рединама – оверене у српској књижевној и широј стандардној језичкој пракси, па према томе припадају српском стандардном језику, све су оне унесене у „Правописни речник српског језика“, истиче Шипка и даје пример:

– Тако се као равноправни дублети дају различити облици: спанаћ и шпинат, пасуљ и грах, шаргарепа и мрква, срећан и сретан, спасти и спасити, спасен и спашен… То једнако вреди и за екавскии за ијекавски изговор.

С обзиром на то да је реч о осетљивој материји у многим случајевима одговори на недоумице тражени су у језичким саветницима, језичким рубрикама у штампи, лингвистичким књигама. Подсећајући да се правописи код нас појављују доста често, али да не доносе сва решења потребна савременом језику, академик Клајн каже:

– Сматрамо да је најбољи Матичин последњи правопис из 1993, иако има доста неразјашњених недоумица и велики број дублета. Ми сада настављамо тамо где је цењени аутор тог правописа Митар Пешикан стао. После распада Југославије српски лингвисти су покушалида сарађују са лингвистима из осталих република. Та сарадња је без сукобљавања трајала неко време и Матичин правопис је изашао уважавајући такво стање, са веома скромним правописним речником у додатку. „Правописни језик српског језика“ има много шири захват и ослобађа нас потребе да нешто тражимо по старијим издањима. Кад у нешто нисмо сигурни тражимо у речнику, а када још нисмо сигурни како се то пише, онда је решење у правописном речнику.

Д. Бт.