"Прометеј" прославио 22 године рада

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Драги пријатељи, као што видите још увек се држимо иако су услови за рад отежани. Још увек смомеђу најпродуктивнијих 7-8 издавача, на листи на којој су и два велика јавна предузећа и сви издавачи уџбеника у Србији).

Кренућу од наши аутора. Вредни су и запажени и кад не пишу има разлога да буду награђени.Наши аутори су често и сами награђивани и Поносимо се њиховим успесима. Тако су 2011. године награде добили:

-      Др Jелка Ређеп, награду за животно дело Удружења књижевника Србије,

-      Др Драшко Ређеп, награду Достојевски за животно дело,

-      Др Миодраг Матицки,  такође награду Достојевски

-      Бајрам Халити добио је награду "Тереза фон Јакоб" за СРПСКО-РОМСКИ РЕЧНИК у издању Прометеја и Светска организација дијаспора и мањина (WDMO) прогласила је ово дело за књигу године

-      На Сајму књига за најбољу опрему у категорији уметничких монографија награду су добили Ласло Капитањ и Прометеј за књигу Динка Давидова СЕНТАНДРЕЈА СРПСКЕ ПОВЕСНИЦЕ

-      а нашу Награду Дејан Медаковић за 2011. добио је Академик Василије Крестић, за дело ИСТОРИЧАР У ВРЕМЕНУ ПРЕЛОМНИХ И СУДБИНСКИХ ОДЛУКА

-      На предлог Прометеја сликар Сава Стојков добио је награду за уметност Вукове задужбине и зато се наша свечаност одржава у окружењу слика овог врсног уметника.

Познато је да објављеним делима ПРОМЕТЕЈ снажно афирмише издаваштво у науци, књижевности, публицистици, а издавачку препознатљивост наша кућа остварује репрезентативним монографијама, делима посвећеним српској културној и политичкој баштини, и посебно, онима која се баве прошлошћу и садашњошћу српског народа, Новог Сада и Војводине. Управо у ову нову, 2011. годину ушли смо са десетак таквих објављених наслова.

Овде, у овом старом здању, легату Матице српске, представљамо наше књиге, као и издања других издавача, излажемо радове угледних сликара и фотографа, а често су на програму и занимљива предавања и трибине - тако да овај простор делује као својеврсни културни центар. Поносни смо што смо се сетили значајне годишњице коју су сви заборавили – 300 година од смрти чувеног грофа Ђорђа Бранковћа који је више од читавог века пре Првог српског устанка имао државотворни сан о обнављању државе Србије. Пре месец дана у овом простору госпођа Јелка Ређеп одржала је надахнуту беседу о томе, а потом смо покренули иницијативу да се једна улица у Новом Саду назове назове по Ђорђу Бранковићу.

Сматрамо да је наша земља само део света и трудимо се да одржавамо контакте са страним читаоцима, ауторима и издавачима. Издвајам необично и драгоцено дело Ханса Магнуса Енцесбергера ХАМЕРШТАЈН ИЛИ НЕПОКОЛЕБЉИВОСТ – НЕМАЧКА ИСТОРИЈА. Од њега смо научили: Страх не мже бити визија света. Поменућу и чувено дело Кристија Брауна МОЈА ЛЕВА НОГА (СТОПАЛО) које је превела Милица Мима Ружичић Новковић, а које смо обајавили у сарадњи са Центром Живети усправно који Мима води са великим успехом. Заиста важи правило: човек учи док је жив. Тако сам овог лета чуо од Миме: Показало се у пракси да све што је корисно особама са посебним потребама – корисно је и свима осталима. Ово говорим због тога што су аудио издања до скора прављена само за особе са посебним потребама, а сада аудио књиге улазе у тржишну утакмицу са редовним књигама и ми смо МОЈУ ЛЕВУ НОГУ управо обајвили као прву нашу аудио књигу!

Постоји и лоша страна Прометејевог трајања, старији смо - и из нашег дневног живота одлазе у сећања наши драги и дугогодишњи сарадници. Ове године по први пут на рођендану Прометеја нема Милана Нонковића, а остали смо и без Милана Шипке, Петра Крдуа  и Ђорђа Милановића – нема више четворице аутора и поузданих пријатеља Прометеја. За мој дневни живот остао је битан и спотртски елемент. За рекреативни спорт одавно сам одабрао тенис и у клубу Непланта се и рекреирамо и лепо дружимо. Ове године остали смо и без драгог пријатеља, оснивача ТК Неопланта, Мирослава Кустудије Кулета. Нека је свима поменутим  вечна слава и хвала!

 

Дужност ми је да кажем како смо Милан Шипка и ја покренули заиста велике и за наш народ значјане послове који су допринели позитивном заокрету у пословима Прометеја. Непосредно пред смрт Милана Шипке, објавили смо итрећи том његових СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКИХ ПРЕИСПИТИВАЊА, а у нашој едицији популарних лингвистичких издања имамо пет нових наслова. Нашу лингвистичку издавачку годину обележио је први СРПСКО-РОМСКИ РЕЧНИК ауторa Бајрамa Халитиja коме је свесрдно помогла наша проверена сарадница мр Весна Алексић.

 

Дали смо допринос обележавању стогодишњице српског филма, објавили смо дело Драгана Стојменовића ЕПСКА ФАНТАСТИКА У СРПСКОМ ФИЛМУ.

ПРОМЕТЕЈЕВА издања потврдила су своју постојаност на тржишту: АНТОЛОГИЈА АНТИЋ у избору Драшка Ређепа доживела је четврто издање, ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Ивана Клајна и Милана Шипке – пето, СВЕТА ГОРА ФРУШКОГОРСКА Дејана Медаковића – друго, ПРИЧЕ О РЕЧИМА Милана Шипке – десето, РЕЧНИК ЈЕЗИЧКИХ НЕДОУМИЦА Ивана Клајна чак дванаесто издање.

Пре неколико месеци први пут смо најавили још један велики посао који траје већ неколико година и покренули смо претплату на ВЕЛИКИ ЕНГЛЕСКО – СРПСКИ и ВЕЛИКИ СРПСКО – ЕНГЛЕСКИ РЕЧНИК Данка Шипке, угледног слависте и лексикографа, редовног професора универзитеа у САД.

Ни ове године не могу а да не поменем привредни аспект издаваштва. Прво оно што је добро – после трогодишњих активности успели смо да правећи прво два удружења, коначно дођемо до јединственог Удружења издавача и књижара Србије и то је један од најважнијих догађаја у прошлој години! Да је заиста то успех и да смо сада постали озбиљна снага од око 120 издавача говори и то што је приметан број оних који нису срећни због тога! А ево само примера – Сајам књига у Београду спада у три највеће манифестације, укупно гледано у Србији. Друге две су Егзит и Гуча. Пазите сад ову бизарност: наша држава са разних нивоа стимулише не малим средствима ове друге две манифестације које су, морамо се сложити, намењене масовној забави а успех им у доброј мери почива на алкохолу као гаранту доброг расположења. На другој страни, Сајам књига не да нема субвенција, издавачи све сами плаћају, а оно што би издавачима на крају манифестације требало да припадне неко други присвоји! Од наших пара неко други саставља жирије и програме и не ретко се спрда са нама. Надамо се да ће сада доћи крај томе.

Добро је и то што се повећао број књижара у земљи и то искључиво заслугом издавача. Колико ћемо од свега тога имати бољитка – видећемо.

Оно што не ваља је крајње неефикасан државни апарат, троми судови којима морате да платите таксу унапред, а после шта ће и када бити, ихај, не питај. Морамо да плаћамо ПДВ унапред по издатим а не по наплаћеним фактурама, а свакако је најгоре од свега и оно што нас све чини забринутим – стални пад стандарда становништва, а књига јесте роба широке потрошње која нема предност над храном и комуналијама. Пад продаје сви бележе и општи је утисак да је последњи Сајам књига био најбољи показатељ са падом од преко 30%. Упркос томе, надлежни посматрају књигу и издаваштво првенствено као привреду, а у сегменту где је књига култура то је омиљено место за штедњу код оних који одлучују.Очигледно правила нису иста за све, а они који се не придржавају закона имају бољу позицију од оних који раде све легално. Тако, док нам Ђусика немилосрдно налаже да ажурно измиримо и порезе и доприносе, дотле,  на пример, ЈАТ, фирма где никад нису биле мале плате, добија поклон од државе у виду плаћања њиховиох неизмирених пореза и доприноса за 6 година за 611 радника, то је 44.000 месеци!!! Пазите, не да они то не треба да плате, него се из нашег буџета плаћа за њих. Не знам да ли је некоме од присутних поклоњен икада иједан месец? Нама није. Новим буџетом за 2012. предвиђено је да ова фирма добије још 10 милона евра неповратне помоћи?! Све ово помињем да бих подсетио да је за главну ставку у буџету Србије, кад су књиге у питању, за откуп – предвиђно годишње милион евра. ЈАТ је, на жалост ситан пример, пошто је бесповратна помоћ намењена железници и путевима Србије знатно већа! Ето, то је наша, што би новоговором рекли, реалност. Та реалност нас је довела у ситуацију да се смањујемо као фирма физички, и просторно и људски. Докле ћемо у садашњем облику – не знамо. Знамо само да сваког месеца, па и сваког дана полажемо испит пред потенцијалним купцима наших књига. Колико смо свима вама захвални на људској топлини и подршци кроз сарадњу током године, још више смо захвални нашим купцима.

Свима вама који сте овде вечерас захваљујем у име радника Прометеја и у име породице Колунџија. Посебно захваљујем онима који су због овог кратког дружења путовали из Суботице, Сомбора, Црвенке, Врбаса, Кикинде, Ваљева и Београда.

Нека вам је све добро и срећно у Новој години!

 

Зоран Колунџија

У Новом Саду, 10.јануар 2012.